Zamrznuto voće

 

Voće se pakuje neposredno pre isporuke. To omogućava klijentu da dobije svež, besprekoran i iz hladnjače ispravno rashladjen proizvod.


Mi cenimo kupce koji rade sa voćem iz Srbije i trudimo se da im pružimo kvalitetne proizvode.

MALINA

 

Sorte: Willamette i Meeker
Pakovanje:
- D/z cele pakovano u plastične vreće i kartonske kutije: 10kg, 4x2.5kg
- Griz: 10kg

Malina se prodaje kao rolend, bruh, griz i blok. Malina rolend podarazumeva malinu ujednačene boje i zrelosti, bez buđi na plodovima, bez stranih primesa, vegetativnog ili mineralnog porekla. Malina bruh je mešavina celih plodova maline, lomljenih plodova i griza. Malina griz je samlevena malina. Malina blok je treća klasa maline koja se koristi za toplu preradu (sokove, marmelade…)
Sve kategorije se proizvode, pakuju i transportuju u skladu sa HACCP principima i praćene su potvrdom i analizama. Proizvod ne sadrži sirovinu genetski modifikovanog porekla. Proizvodi ne sadrže strane primese i prošli su detektor metala. Od proizvođača se zahteva sistem praćenja na svim nivoima.
Plodovi su pojedinačno brzo zamrznuti, zdravi i zreli, nisu fermentisani i bez primetnih su gljivica. Geografsko poreklo je Arilje, Požega, Ivanjica i Brus. Sorte malina koje su najzastupljenije su Vilamet i Miker.

KUPINA

 

Sorte: Čačanska bestrna i Thornfree
Pakovanje: D/z cela i konfitura 80/20 I 90/10 pakovano u plastične kese i kartonske kutije-10kg, 4x2.5kg

Kupina se priprema za prodaju kao rolend, konfitura, pire i blok. Kupinu rolend čine zamrznuti, zdravi, zreli plodovi bez stranih primesa vegetativnog i mineralnog porekla kao i nečistoća. Boja plodova je crna a može da sadrži do 5% plodova boje rubina. Kupina konfitura podrazumeva zdrave, zrele plodove, bez stranih primesa i nečistoća sa 20-30% sadržaja plodova boje rubina.
Kupine su jedan od najznačajnijih lokalnih proizvoda. Najznačajnije sorte u Srbiji su Thornfree, Čačak Thornfree (Čačanska bestrna) sa oko 75% učešća u ukupnom sortimentu i Black Satin.
Kupina se u Srbiji uzgaja najviše po malim privatnim voćnjacima uz pomoć tradicionalnih tehnika uzgoja i većinom se bere ručno. Proizvodnja kupina varira u zavisnosti od tražnje. Pre nekoliko godina bila je u usponu sa tendencijom da Srbija postane vodeći proizvodjač u Evropi ali poslednjih godina situacija se drastično promenila u korist drugih kultura, maline i borovnice. Veći deo proizvedene količine kupina u Srbiji se izvozi (84%) u EU. Najviše se izvoze zamrznute kupine (90%) a preostalih 10% kao sveže voće.

VIŠNJA

 

Pakovanje:
- D/z višnja bez koštice, 10 kg
- D/z višnja sa košticom, 10 kg

Višnja se zamrzava kao višnja rolend kvaliteta sa i bez koštice i blok kvaliteta sa i bez koštice.Višnja rolend su zamrznuti, zdravi, zreli plodovi bez stranih primesa i nečistoća. Koštice se odstranjuju mehaničkim putem. Višnja je još jedan od proizvoda za svetsko tržište. Prema statističkim podacima u Srbiji postoji oko 100.000 stabala višnje sa potencijalom proizvodnje oko 100.000 tona ovog voća. Najpoznatiji deo Srbije u kome se gaji višnja je opština Merošina sa prepoznatljivom i najdominantnijom sortom Oblačinska višnja, zasađenom na oko 2.000 hektara. Naš udeo u svetskoj proizvodnji višnje je približno 8% ili oko 12% evropske proizvodnje.
Ovi podaci potvrđuju međunarodni značaj koji ova proizvodnja ima u Srbiji. Višnja se uglavnom koristi za dalju industrijsku preradu i Srbija izveze tokom godine do 50% svoje ukupne proizvodnje ovog voća.

ŠLJIVA

Sorta: Stanley
Pakovanje: D/z šljiva, ručno sečena, 10 kg

Šljiva se zamrzava kao cela sa košticom, sečena na polutke bez koštice (ručno ili mašinski) ili sušena. Vekovima je šljiva bila deo života domaćina u Srbiji, a zemlja bila poznata po suvim šljivama i sve do početka 21. veka u samom vrhu proizvodnje i izvoza suvih šljiva u svetu. Po proizvodnji šljive Srbija je druga zemlja u Evropi i četvrta u svetu. Godišnja proizvodnja ovog voća u Srbiji iznosi oko 600.000 tona. Dve trećine se iskoristi za proizvodnju rakije, šljivovice. Šljiva je tradicionalna voćna vrsta u Srbiji, a danas se gaji na 150.000 hektara. Dve trećine plasmana u inostranstvo je sveža šljiva, dok ostatak čini tražena suva šljiva i prerađevine. Suva šljiva i prerađevine se izvoze najviše na tržišta Bliskog istoka i EU. U Srbiji se gaje sorte: Požegača, Stanley, Čačanska rodna, Čačanska lepotica i Čačanska rana. Šljiva se u Srbiji smatra za najvažniji izvozni brend.

JAGODA

Jagode iz Srbije su poznate po svojoj jarko crvenoj boji i sposobnosti održavanja svežine ukusa nakon zamrzavanja i prerade. Proizvodi se na preko 8.000 hektara širom Srbije uz prosečni prinos od 4 tone po hektaru i ukupnom proizvodnjom od preko 30.000 tona. Najrasprostranjenije su sorte Senga Sengana i Camarosa. Uz navedene, druge sorte su pogodnije za konzumiranje u svežem stanju.
Zbog svojih karakteristika domaće jagode se mogu koristiti u različite svrhe: proizvodnju kvalitetnih džemova i marmelada kao i slatkiša i sokova.
Srbija izvozi relativno mali procenat proizvedenih jagoda, većina se potroši na domaćem tržištu. Više od 90% domaće jagode se izvozi u smrznutom stanju, a manji procenat kao sveže ili prerađeno voće.